)
Велико нам је задовољство да Вас позовемо на премијеру представе „Галеб“ Антона Павловича Чехова, постављену у оквиру прославе стогодишњице Академског позоришта „Бранко Kрсмановић“, најстаријег студентског позоришта у Европи.
Премијера представе је 19. септембра 2022, у 20ч, у позоришту „Атеље 212“, на сцени „Мира Траиловић“.
Зашто баш „Галеб“? Зато што је то прва представа позоришта „Бранко Kрсмановић“. Прошло је сто година, а ми и даље можемо да се поистоветимо с Чеховљевим ликовима и њиховим осећањем неостварености. Зашто? Kада ћемо прерасти Чехова? Kада ћемо престати да, као његови ликови, слепо обожавамо идоле које производи друштво?
Наша инсценација доводи у питање важност уметности данас, али не само њен положај у друштву, него и однос уметника према уметности.
Шта ја као уметник/уметница могу да урадим? Шта ћу вам ја? Да ли уопште умем да стварам без потребе да се неком доказујем (као Трепљев својој мами – идолу, Ирини Аркадиној)? Зашто стално морам да се правдам због тога што стварам?
Да ли је у реду да славимо сто година позоришта? Ми ћемо свакако да наставимо да стварамо зато што је то наш избор, наш позив, али да ли ћемо опстати још сто година не зависи само од нас.
Режију потписују Мина Ћирић и Милан Церовић.
Драматургију Мина Ћирић.
Играју: Слађана Тодоровић, Никола Станковић, Немања Симић, Богдана Димитријевић, Гала Шалипур, Никола Штрбац и Александар Бата Стојановић
Видимо се!
Велико нам је задовољство да Вас позовемо на премијеру представе „Галеб“ Антона Павловича Чехова, постављену у оквиру прославе стогодишњице Академског позоришта „Бранко Kрсмановић“, најстаријег студентског позоришта у Европи.
Премијера представе је 19. септембра 2022, у 20ч, у позоришту „Атеље 212“, на сцени „Мира Траиловић“.
Зашто баш „Галеб“? Зато што је то прва представа позоришта „Бранко Kрсмановић“. Прошло је сто година, а ми и даље можемо да се поистоветимо с Чеховљевим ликовима и њиховим осећањем неостварености. Зашто? Kада ћемо прерасти Чехова? Kада ћемо престати да, као његови ликови, слепо обожавамо идоле које производи друштво?
Наша инсценација доводи у питање важност уметности данас, али не само њен положај у друштву, него и однос уметника према уметности.
Шта ја као уметник/уметница могу да урадим? Шта ћу вам ја? Да ли уопште умем да стварам без потребе да се неком доказујем (као Трепљев својој мами – идолу, Ирини Аркадиној)? Зашто стално морам да се правдам због тога што стварам?
Да ли је у реду да славимо сто година позоришта? Ми ћемо свакако да наставимо да стварамо зато што је то наш избор, наш позив, али да ли ћемо опстати још сто година не зависи само од нас.
Режију потписују Мина Ћирић и Милан Церовић.
Драматургију Мина Ћирић.
Играју: Слађана Тодоровић, Никола Станковић, Немања Симић, Богдана Димитријевић, Гала Шалипур, Никола Штрбац и Александар Бата Стојановић
Видимо се!